U petak, 30. listopada, razred je dobio neočekivane vijesti – moramo u izolaciju! Nemalo smo se iznenadili da je jedna od nas pozitivna na COVID-19 te da ćemo imati nastavu online do idućeg petka, kada se vraćamo normalno u školu.

Ja sam svoju samoizolaciju dobro podnijela. Ovo mi je druga izolacija, ali prvi put da sam izolirana samo ja. Čudno je biti izoliran u svojoj sobi, s malo kontakta s ukućanima. Bilo je teško objasniti mlađim sestrama zašto se ne možemo igrati zajedno.

Nije mi smetalo puno slobodnog vremena koje sam utrošila na crtanje, pisanje i pogotovo čitanje, niti mogućnost duljeg spavanja zbog nastave online, s kojom nemam problema.

Sve u svemu, u sobi mi nije bilo dosadno, jedino mi je smetao manjak komunikacije s prijateljima i obitelji te nemogućnost izlaska iz kuće.

Istražila sam kako su drugi iz razreda podnijeli svoju samoizolaciju.

„Meni je svejedno hoću li imati školu online ili uživo, no uživo mi je nešto lakše naučiti gradivo, pa je mi ipak draže. Kod online nastave imam više vremena da napravim neki zadatak i dobijem nešto više sna.

Što se samoizolacije tiče, nije mi neki problem cijeli dan biti u svojoj sobi. Nađem si nešto za raditi i tako cijeli dan. Sa svojim ukućanima se vidim samo u prolazu. Primijetila sam da moji roditelji ne idu nikamo, a kad idu kod bake nose masku za svaki slučaj.

Sada, kad sam u stalno u svojoj sobi, puno sam na internetu, pa se nadam da će mi laptop preživjeti od povećanog rada.“ (A. M.)

„Meni je u samoizolaciji u početku bilo super, ali s vremenom je postajalo sve dosadnije i gore. Izolacija je na mene dosta utjecala i promijenila tok razmišljanja. Bilo im je jako dosadno.

Iz samoizolacije sam naučio da ako sam kod kuće dulje vrijeme, to može postati jako zamorno i dosadno.“ (D. P.)

„Tijekom samoizolacije naučila sam koliko mi zapravo nedostaje vanjski svijet i druženje s prijateljima. No koliko god mi nedostajali prijatelji, nedostaje mi i obitelj s kojom imam minimalni doticaj i komunikaciju.

Iako nemam simptome i nisam zaražena, moram provoditi većinu vremena u svojoj sobi gdje sam nekako prepuštena svojim mislima. Uvijek je tišina jer moji nećaci ne dolaze zbog ove situacije koja nas je stekla. To je odluka njihove majke da ih zaštiti.

Što se tiče mojih ukućana, oni imaju svoju slobodu, ali ipak i ograničenje pristupa meni i mojem prostoru.

Pokušavamo misliti pozitivno o ovoj situaciji, a najveća podrška mi je mama koja je svaki dan tu za mene kad mi nešto treba ili da mi samo kaže “Sve će to proći!”.

Ukratko rečeno, nemam baš neki pozitivan dojam na samoizolaciju, ali ako je potrebno, izdržat ću.“ (A. M. Z.)

 „Samoizolacija ne utječe previše na mene, zato što i inače baš ne izlazim puno iz kuće van. Školu imam online, ali mi ni to nije problem, jer sam se otprije naviknuo na to. Kad bolje razmislim čak ima i jedna dobra stvar, ne trebam svako jutro ići u dućan ili pekarnu, nego umjesto mene ide netko od ukućana.

Tako da jedino što mi je samoizolacija promijenila je zapravo mala stvar koja je čak i pozitivna.“ (M. K.)

„Moji dojmovi samoizolacije su loši, ne sviđa mi se to što sam doma. Dosadilo mi je biti u kući te jedva čekam petak kada ću moći izaći van s prijateljima.

Na mene izolacija utječe loše, čini me tužnom to što ne mogu van s društvom, nego sam zatočena u kući.“ (K. M.)

„Na početku mi je bilo lijepo, ali sam shvatio da je dosadno biti cijeli dan u kući, pa sam izašao i pomogao tati. Nisam išao blizu roditeljima, a ne idem često van pa mi nije smetala zabrana izlaska.

Svidjelo mi se da smo imali online nastavu, jer su neke stvari lakše, a i zato što za vrijeme online nastave možemo dulje spavati i jesti dok radimo, što ne možemo u školi.

Naučio sam da je zdravlje važno i da se trebam više čuvati od korone.“ (D. P.)

„Kada sam čula da ćemo ići u samoizolaciju, mislila sam da će mi biti super, ali nije ispalo tako.

Lakše mi je učiti kada smo u školi, zato što nam učitelji mogu puno više objasniti nego na nastavi online. A i nekako mi je zanimljivije. Iskreno, više mi se sviđa kad idemo u školu i ne bih htjela da opet moramo u izolaciju.

Mojoj je mami također bolje da idemo u školu jer joj onda, kako ona kaže, ne radimo nered.

Još bih samo htjela dodati da nije tako sjajno biti doma, te da jedva čekam da sve ovo završi i da možemo napokon skinuti maske.“ (L. R.)

„Pa, meni se samoizolacija zapravo nekako i sviđa. Online škola je puno lakša nego škola uživo, mogu puno više spavati i ne moram se nikamo spremati, žuriti ili nekamo ići.

Moja braća su potpuna suprotnost. Oni se još ranije dižu kako bi igrali PlayStation, a škola im je draža uživo jer se tako može družiti s prijateljima i ne voli biti izoliran.

Mislim da je mami možda čak ovako i bolje zato što stvarno vidim da je puno opuštenija (nije uopće reagirala na loše ocjene iz Glazbenog koje sam dobio), duže ostaje s nama i više se družimo.

Tata ipak više radi na poslu i u „svom vrtu“, napravio je krov na terasi zbog viška vremena. Izgleda mi puno umornije nego prije ove korone.“ (F. E.)

„U petak sam većinu dana provela gledajući razne filmove u svojoj sobi. S obzirom da ne smijem nikamo, a imali smo praznike, dane sam uglavnom provodila na mobitelu i računalu, te pospremajući svoju sobu i ostatak kuće da ubijem vrijeme. Malo sam se družila sa sestričnom Ines, tek toliko da mi ne bude baš jako dosadno.

Uglavnom, samoizolaciju sam provodila na mobitelu razgovarajući s prijateljima. Doživljaj mi nije bio ništa drukčiji nego što je bio u razdoblju od trećeg do sredine četvrtog mjeseca kada smo svi bili u karanteni.“ (E. P.)

„Samoizolacija mi ne stvara nikakav problem. Nisam se previše iznenadio kad sam čuo vijest jer sam već bio spreman na to. Zapravo, očekivao sam to.

Ne volim online nastavu i smatram da je nastava u školi puno učinkovitija, ali s obzirom na situaciju morao sam se prilagoditi. Nije mi problem biti cijeli dan u sobi, jer tako i inače provodim vrijeme. Dosta vremena provodim ležeći na krevetu i razmišljajući. Vrijeme ubijam i gledajući kroz prozor.

Iz samoizolacije ne mogu naučiti ništa novo jer sam ja i kada nema samoizolacije većinu vremena izoliran.“ (L. S.)

„Kad sam u petak čula vijest da idemo u samoizolaciju, prvo sam se razveselila jer ću se odmoriti i dobro naspavati. Ali sam se odmah rastužila kad sam shvatila da ćemo opet imati nastavu online.

Subotu sam provela odmarajući, čak sam i pospremila sobu od dosade. Ovo mi je bila prva godina da nisam sa svojim roditeljima otišla na groblje u Sesvete. Ponedjeljak je bio dosadan, čitala sam lektiru. U utorak sam se već počela veseliti što dolazi petak.

Od dosade sam gledala kako lišće pada s drveća i proučila svaki kutak svoje sobe. Srijeda i četvrtak brzo su mi prošli jer smo imali nastavu online.

Ovaj je tjedan bio jako dug ali najbitnije je da sam ostala zdrava. U petak se napokon vraćamo u školu.

Naučila sam da treba cijeniti slobodu, ali je najvažnije očuvati zdravlje.“ (P. L.)

Na kraju možemo zaključiti da je najvažnije da je naša prijateljica vrlo brzo ozdravila i da se nitko od nas nije zarazio. Ona se kao i većina nas raduje povratku u školu. Za naš razred samoizolacija će biti iskustvo za pamćenje.

Tekst: Nikolina Gmaz, članica izvannastavne skupine Novinari